Otadžbina

540

НА ГРАНИЦИ

13 рањених. Од Срба смо доцније нашли 5 мртваца и међу њима једног ОФицира (?) и једног свештеника. Међу тим беше стигла и авангарда војске до на ивицу шуме. Батерија се одмах постави на позицију и отпоче ватру. Четири батаљона низама буду послани против српског левог крила. Али како српска трупа није имала топова, то се она повуче к.Језеру. После тога турска војска је могла проћи и улогорити се југо-источно од Рсаваца. 7- ог августа трупе су се одмарале од свог усиљеног дводневног марша. Само је шеФ штаба, Неџиб-паша ваздан рекогносцирао алексиначки предтерен. Тога дана у јутру беше пошао из Ниша и мушир Али-Сајиб-паша са две брига^зе (ХаФис-паша и МустаФа-паша) у којима је било 16 батаљона низама, са три батерије и 2.000 Арнаута и преко Мрамора и Суповца продираше к Алексинцу на л јвој обали Мораве. Главнокомандајући турске војске, Абдул-Керим-паша беше наредио да обадва корпуса који беху растављени Моравом, 8- ос заједнички пођу даље к својој цељи. За то је нужно било да Ахмед-Ејубов корпус изврши кретање полулево од Рсаваца како би је довео паралелно са фронтом главне српске позиције асексиначке. Зором 8- ог одмашираше РиФад-пашина и Хасан-пашина бригада од Рсавца, кроз долину јужно од Палиграда, и држећи се јужном косом до Доњега Крупца, па онда начинише фронт спрам Старога Потока. Тек што се наша авангарда показала, а западно од Доњег и Горњег Крупца две српске батерије отворише ватру против турских колона. Одмах им две ба.терије стадоше одговарати. Пошто је артиљеријска борба трајала сахат и по, Хасан паша, који беше постројио своју бригаду у бојни поредак спрам Доњега Крупца, пошље два батаљона у шуму западно од тога села, и кад се та трупа приближила