Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

539

у Морави па да нападну Алексинац с Фронта. Дошавши на Дервен пошље Ахмед-Ејуб-паша своју авангарду на Лалинце, а велику комору и бригаду ХаФиспашину пошље преко Грамаде у Ниш. Главна трупа стиже у Лалинце око 7 сахати у вече, и ту се улогори. Она је тога дана маширала девет сахата кроз ужасно мучан терен преко стења и камењара Нарочито је било тешко за артиљерију. По 10 коња је упрезано пред један топ и опет су читаве чете пешака морале гурати топове само да се извуку. 6- ог августа крене се војска из Лалинаца на Рсавце. Извиднице су биле састављене из Черкеза. Око 10'Л сахата пре подае, стадоше пуцати с једног шумовитог стрмог виса на одељење Черкеза, које је било заштитница десног бока. Опасност за целу колону Ахмед-Ејубову, да је у том непроходном терену била нападнута од иоле замашније српске војске, беше тако велика и тако очигледна, да је одмах све заустављено, и послаше два батаљона и два топа против оног виса, са кога се пуцало. Прошло је два сахата док се та трупа попела на онај вис и док се уверила да се непријатељ, састојећи се из неколико сељака из Нишевца, повукао. За тим се маширало даље. Око У г 1 по подне опази черкеска патрола која је на челу колоне маширала да на једној голој коси стоје 2 — 3 српска батаљона, као предстража. Патрола се одмах врати у шуму и јави о томе главној трупи Черкеза. Ова појури на ивицу шуме, па онда без много околишења јуриши на Србе, који се ни чему нису надали. С тога су Черкези могли приближити до на 500 корачаји српском положају и одатле просути ватру на њих, али черкески покушај да продру до у саму трупу српску осујети се тиме, што су се Срби необично брзо прибрали и постројили у бојни поредак, па отворили ватру на Черкезе, која их натера да се повуку опет у шуму. У тој малој чарци Черкези су имали 2 мртва и