Otadžbina

544

НА ГРАНИДИ

рија одговараше. На левој обали Мораве, стадоше две батерије Али-Сајибове с висова код Беље (?) пуцати на једаи српски шанац у дољи (мостобран ?). Азис-пашина бригада буде послана да се попне у-за стрмените лесковничке висове и да полако продире према српском левом крилу, али да се тога дана не упушта ни у какву озбиљну битку. Пред мрак тога дана приближе се шест српских батаљона на пушкомет левом крилу Ахмед-Ејубове војске,* па без икакве претходне борбе, пођу на јуриш да отму турску батерију левога крила. Благодарећи неустрашимости двају турских батаљона, који су их најстрашнијом ватром задржали толико, док стигоше у помоћ још 5 турских батаљона, та им је намера осујећена, и тих 7 турских батаљона после жестоке пешачке борбе, која је трајала до 9 сахати ноћу, одбише Србе. За 11 - т " август н? реди Сердар-екрем Абдул-Керим паша, да Ахмед-Ејуб са својом војском предузме главни напад на алексиначка утврђења, а Али-Сајиб да гледа да на левој обали добије што више терена. Распоред турских сила био је 11 - ог августа овакав: Али-Сајибов корпус са три бригаде на левој обали Мораве држао је висове западно од Житковца и Мрсоља. Ахмед-Ејубов корпус био је у свом описаном положају на десној обали Мораве и то: Сулејманова дивизија на левом крилу и у центруму, Хусејин-Сабријева дивизија на десном крилу. Бригаду Азисову позваше још 10- ог пред вече с озренских висова натраг и саставише с главном трупом. Дивизија Фазли-пашина састављаше резерву и стајала је на једном венцу источно од Добрујевца. Још 10- ог по подне добије Фазли-паша заповест да одмах пошље 4 батаљона преко Станаца и Липовца противу

* Ако се не варам била је смедеревска бригада 1-ве класе и једна чета руских добровољаца («плоетуна»).