Otadžbina

НА ГРЛ.НИЦИ

545

северо-источних српских шанчева у шуми. По тој заповести имала је сутра дан да за тим батаљонима сљедује цела Фазли-пашина дивизија.

Спомениче неми прохујалих дана! Зашто ти је чело суморно и тавно? Дал' се сећаш, можда, крвавих мегдана Што дигоше у зрак твоје име славно? Ил' гробове бројиш туђинских синова, Што падоше редом под зидине твоје, Занесени чаром освајачких снова Далеко од крила домовине своје? Јест, и сада често, кад те кроз ноћ гледим, Укажу се људске горостасне сени: С размрсканим груд'ма, са челима бледим, И уснама ладним у крвавој пени.... И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат, који тијо умире и тоне.... То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда речи које клетвом звоне! О, колико снова, надања и мука, Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у помаму своме! И ти јоште живиш!... Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време! Можда чекаш снова поништену славу? Тај блеђани призрак будућности неме?...

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

НДД БЕОГРАДОШ

јЗОЈИСИАВ.

ОТАЏБИНА IV, 16.