Otadžbina

548

ИЗ НОВЕ СРВИЈЕ

слуша, ако не пре и више, а оно бар онолико колико се поклања пажње и вере себезналом хвалисању. Арнаутин и земљу ради и стоку држи; он њиву ђубри, а ливаду наводњава и одводњава (у Топлици и Пустој Реци). У њега је кућа боља; није, до душе, бела и окречена, али има више одаја, на Форму коначића, под којим је ар за коње (у Топлици и Лабу), као што пева наша народна песма. к Па он иде у подруме доње, „Те изводи коња од мегдана." Под Голаком је ретка кућа с више одаја, него сва сачињава једну велику шупљину, у којој је на средини огњиште, с једне стране којега седи и спава домаћин с чељађу, а с друге стране привезан коњ и стока. У Топлици, Лабу и Пустој Реци, * уће су чатмаре, а у Голаку брвнаре; српске су кровињаре. Арнаутин је крупније чвршће и лепше расе. Он је и чистији: и у њега, и у жене, и у детета увек је чиста рубина и чист пешкир око главе. Он је и гостољубивији: на путу кроз ове крајеве, само су се арнаутске куће отворале преда мном и нудиле ми хлеба, сира и цкцваре, оно чиме су богате; на против, у Прекопчелици, великом српском селу у Пустој Реци, у којој сам пао гладан и уморан, нисам могао ни у кметовској кући, за паре, а камо ли друкчије, да добијем комад хлеба и сира; тако исто и у Бојнику. Али, чиме је Арнаутин без сваке сумње виши не само од Срба у Новој, него и од нас у Старој Србији, то је — што он никад не пије ни вина ни ракије. Редак је који и каву срче. А бесу арнаутску не треба ни помињати. Значајно је да једини Арнаути имају традиција о прошлости ових места, о старим црквама и зидинама; они знају све путове, сва брда и планине, и код себе и далеко од себе ; Срби знају само најближу околину своју, а