Otadžbina

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

547

растркане по брдима два часа раздалеко; од прилике овако: ћувик, иа њему неколико кућа, па онда вртача, па опет ћувик и на њему куће, итд. Овако је исто и у свима другим селима; сва су она једнака. Рекао би човек да њих није стварао онај исти мајстор, који и друга лепа села у нашој Новој Србији. Може се, без претеривања, узети као правило, да сваки Арнаутин у овим кршним крајевима има по једно брдо и по један поток. На брду му је кућа, око ње њиве и ливаде, а на потоку воденица. Ту на врху тога брега, седи он, под оружјем, с пешкиром око главе, пуши чибук, и гледа дивотну панораму око себе од дан хода и више. Пред њим су, на другом брду, стаје и чељад комшије његовога; може их рат довикати, кгд му што требају, — само једна вртача раздваја их; али, да оде к њима, ваља му најмање по часа хода. Ноћу, око његове куће и кошаре, вију вуци и у скучници се јуре, али он ни мукајет за то! Ми смо врло погрешно мислили о Арнаутима, или, ако не ми, оно сам ја погрешно мислио. Ја сам у Београду мислио да је Арнаутин дивљак који ништа не ради, него седи и чека с пушком кога ће да убије и оплени и шта ће да отме и украде. Али, кад сам видео Топлицу, Лаб и Пусгу Реку, и ово мало Арнаута што је положило оружје и предало се нама, ја сам се, до душе, уверио да је Арнаутин у једну руку дивљак, да му је убити човека јевтиније него оченути пурењак, да би за једно зрно овога узео живот онога; но, у исти мах, ја сам се, на срамоту своју, уверио да је Арнаутин, с друге стране, усталац и радин као ретко друго које племе, да је најбољи земљоделац у Новој Србији, и да је, и морално и материјално, чистији од племена с којим у суседству живи. Патријотизам, или, боље рећи, шовинизам не допушта признавати одлике и јаче врлине племену које мрзимо, али истина тражи да се чује и са35 *