Otadžbina

554

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

ганике; а младиће узео је себи за јаничаре, и послао их у Анадол, преко мора. Међу тим младићима био је и Мијаило из Острвице, заједно с браћом својом. Каква грдна жалост што нисмо могли сада повратити ово драгоцено место своје, ову колевку кнеза Лазара! 1

Из Свираца пошао сам на село Туларе, па да се спустим низ Медвбђу, и одатле одем у Лесковац. Прођох поред Мркоња, који ми остаде у лево, на запад. Мркоњ је врло висок, оштар, каменит врх између два брда на великом планинском повијарцу што га Голак к северу пушта. Мркоњ изгледа дивотно, као какав горостасни обелисак, руком људском намештен. И заиста, на први поглед чини се да је изидан, и то можда и наводи многе, који га изближе не виде, на мисао да ту морају бити зидине каквога града ; али од тога нема ту ни трага. Даље од Мркоња, повише њега, види се Мачија Стена и Хртица, два виса, која сам с Лаба тако радо гледао, и, далеко унапред, познато ми Петрово Брдо. Спуштам се с муком низа стрме низбрдице, и гледам ове дивотне планине пред собом, а све се осврћем да још једном видим јединствени Мркоњ. Ко једном Мркоњ види^ а он се издалека види, тај га ласно не заборавља ! Сишао саму туларску реку, до села Петриље, која јој придаје и своју иетриљску речицу. Неколико минута унапред више Петриље, састају се Бањица и Туларска река. Од ових става наниже, река се зове Медвеђа. На недомак села Дуката, на десној страни Медвеђе утиче у њу река туиалска, а према Дукату с лева, река мачедолска.

1 НоваковиК, Ст., Врања и врањско поморавље у Годишњици Ш-ћој.