Otadžbina

из нове србије

555

Код села Дедича, на левој обали, Медвеђа прима у се, с лева, Лаааштицу, а још мало ниже, с десна, Каипт речицу. Саид ми рече да у Дукату има неких остатака од градића, али ме други увераваху да нема. Ја пак не имадох вође да ми покаже, те да се лично уверим. Предео је пуст; нигде живе душе, осим наших коморџија из бригаде крајинске који иду тамо амо, од војске к војсци, и безбрижно уз пут пецају рибу, и ако их Арнаути испреко границе нападају и коње им и храну отимају. Медвеђска је клисура и тесна и дивља. Једино добро које се види у овом крају и у целом Голаку, то су шуме, велике, густе, и прастаре шуме. После три часа, стигох у Негосалце, лепо удољасто место међу бреговима у Медвеђи, у коју ту увире, с лева река Гајтан, коју и Хан и аустр. ђенерал-штабна карта зову Грабовница, а на место овога села на утоку реке у Медвеђу, мећу Гардаре. Гардара нема нигде, него има село Газдаре , и оно је унутра, у долини ове мале речице. Чуо сам да у Газдатрима има нека црквина, и сврнуо сам у Гајтан да је видим. Гајтан је прекрасна долина, једина питома и љупка у целом нашем Арнаутлуку. По средини дол>е вијуга лепа Гајган-речица, а с обе стране, под брдом, куће, ливаде, њиве, и, у реци, воденице. Нисам се само ја, варошанин, дивио лепоти ове долине, него и два моја пратиоца из смедеревског и крајинског округа, сељаци који, живећи увек у природи, не налазе у њој оне лепоте која чара нас варошане. Гајтан — лепо име за још лепше место ; фини , свилени гајтан на грубом сукну арнаутском! Дугачак је можда три часа, али, овако мален, вреди више него сав велики Голак. После по часа хода, Гајтан има једну притоку с десне стране, са запада; он пак тече од севоро-запада,