Otadžbina

556 ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ а извире готово на северу, испод Ђака. Ову притоку Гајтаиову раздваја од њега једно билце планинско. Гајтан је сав пуст; нема у њему живе душе, али је пун изобила летине, коју сада обара једна чета наше војске. За два часа стигао сам у тако звано село Газдкре. Ту, на левој обали Гајтана, на једном источном избрешку, има једна црквица с две препрате, прва 5, а друга 6 корака дуга, и 5 корака широка. Зидана је простим, модрим каменом; гдегде, у своду, види се гдекоја <( тугла". Висока ће бити 2 хвата; у олтару имају три дупље, и у другој препрати, на десној страни, прозорчић. Свод се још држи; проваљен је мало над олтаром, и у правој преправи, на десној страни, до врата. Крова нема; не познаје се да је било какво кубе. Изгледа као да црква није имала не само живописа, него ни малтера; малтерисана је само међу камењем. У другој препрати узидана, с лева три, а с десна два ћупића, ваљда за скривање нечега. Не треба ни да помињем да, у овом пустом месту и свуда пустом суседству, нисам могао ништа разабрати о овој црквици.

Одавде се понех уз брдо, на исток, и, идући ивицом брда, стигох за један час у село Бучумбт. Пусто, али велико и лепо засејано село арнаутско. Био сам чуо да и у Бучумету има нека црквина, али ми наши војници овде рекоше да нема, него да је пометња с оном у Газдарима. Од Бучумета до Лебана има два часа. Пут иде све голим брдом, с кога је врло лепо погледати на све стране: Ђак и Петрово Брдо час су у лево, час за леђима; а с десна стоји непомично шиљати Мркоњ. Пода мном су, десно село Радиновце, Рпнкбвце, Шплов а, лепо сз види Слишане и Прекоичелица ; а покаткад се, одоздо из клисуре Медвеђине, помоли вијуга Медвеђава.