Otadžbina

568

ИЗ НОВЕ СРВИЈЕ

кав дервиш, који је оекао Србе на Косову тако да су и Лаб и Ситница потекли крвави. Али се нађе некакав силан Србин који се залети и осече главу и самоме Шамбаби. Томе угоднику божјем још не беше дошао земан да умире, за то он узме у наручје своју одсечену главу, и пође за оним Србима који су се повлачили с Косова, и стигне их на Бојнику. Ту буде нов крвав бој. Шамбаба и ту исече многе Србе својом дервиш-сатаром, 1 па се онда спусти на ниже к Лесковцу. На месту где му је сада гроб, сретне га једна девојка, па, видећи такво чудо, врисне: — Леле! Човек без главе! и од страха падне мртва на земљу. Од тога вриска, и Шам-баба се стропошта на земљу. И њега и девојку укопају на том месту, а на његовом гробу начине текију, којој долазе сваког петка те се моле богу. (НЛСТАВИЋЕ СЕ). ЈА. Ј^акиђ.

Б 0 Д Н А ШАЈКА

Већ недеља дана прође Мене тешка мори боља Мој животе јадан ли си Поред сретних пун невоља

Нема дрва, леба нема Тешка ј' патња шта ме мори А гле сада шта то сјакти То у пећи ватра гори?

Па да оће што раније Да се сврше јади силни, Кад су тако на ме дошли Што ме нису уморили!

А на столу лебац стоји, Откуд ово ћери мила? Та у кући ничег нема, Чиме би ме заранила.

' Дервиш-сатара је секира у облику полумеееца. Њу у бојевима носе дервишц и секу рањенима главе. То су чинили и за време нашега рата ове године. Међу трофејима што их је задобила наша храбра војска видео сам и једну грдно велику дервиш-сатару, којом је један дервиш секао главе нашим рањеницима на бојном пољу, док, на послетку, није то платио и главом и сатаром својом.