Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦе

601

У стратегијском обзиру лежала би београдска станица у бари онако, како ни један Србин желети не може. У бари „венецији" нема за жељезничку станицу ни једног услова који је за коректан положај нуждан, сем велике просторије. Ако би се когод нашао који би у тој невољи хтео тако да се помогне да у бари начини само малу станицу за еспапе, а за Формирање влакова у Топчидеру, онда би ми имали само обратити пажњу на то, да би се тиме само учинило да Земун постане главна станица. Станица београдска за линију коју ми предлажемо, могла би се наместити у мокролушкој долини и то почевши од места исиод дома за сумануте па до преко воденице СтеФановићеве на простору који би био у правој линији дугачак до 2000 метара и који би био широк од 120 —140 метара, како би се где падина врачарског брда засекла. Тој би се станици прилазило са два друма, т. ј. топчидерског и крагујевачког. Насипање може се извршити материјалима који ће се од врачарског брда откопавати, дакле било би много јевтиније, а у једно би се добило довољно камена за станичке темеље. Овако положена станица у теснацу мокролушке долине била би и стратегијски положена далеко боље него у бари, јер би имала и десно и лево прекрасне висове и анпласмане за батерије. Ако би се још једна трокатна кућа за станове жељезниског особља удесно поставила на челу станице (а то се може, само није овде место да о том опшнрније говоримо) онда би та к>ћа заштићавала целу главну станицу као каква траверза. Једино што би остало експонирано, то би биле шине од три коловоза. Из природних извора у долинама мокрога луга и кумодража може се простим водоводом довести толико воде колико треба за локомотиве и у опште за станицу, а тиме би се знатне суме уштедиле. Уштеда, која би се постигла ако би се усвојила линија, коју овде предлажемо, и ако би се главна станица овако поставила налази се у скраћењу линије, у томе што би се имало око 700 метара мање тунелског рада, у томе што би станица београдска много мање коштала, у томе што би се уштедило плаћање камате жељезничког капитала за читаву годину дана, за коју годину би се цела грађевина пре свршила. Кад се одбије оно што би се више потрошило на нужне вијадукте при прелазима преко долина онда би чисте уштеде било око десет милиона динара. Што се тиче укрштања жељезничке пруге са топчидерским друмом, то су околности тако удесне да друм може посреством једног моста прелазити преко жељезнице, и то пред станицом онде где се топчидерски друм рачва на двоје.