Otadžbina

СРПСКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ

003

Већина европских држава усвојила је систем уступати експлоатацију жељезница приватним друштвима; у новије време то се изменило, и то с тога што са свим неоснована конкуренција разних приватних друштава и њихов међусобни тариФски рат, беху почели штетити трговачке и државне интересе. Аустрија је у сљед тог почела не само да гради нове жељезнице о државном трошку него и да откупљује старе жељезнице од старих друштава и већ их је откупила на 970 километара, што преставља вредност од 158 милиона динара. Угарска већ сад има 2000 кидометара краљевско-државних жељезница у вредности од 480 милиона динара, и баш сад се погађа да још откупи жељезницу у Потисју, Ердељску и загребачко-карлштатску, што ће изнети на 1000 километара дужине у вредности 180 милиона динара. Румунија, Италија и Немачка имају већ највећи део жељезница у државним рукама, а Прајска баш сада нарочито на томе ради да откупи своје жељезнице. У Француској, где држава до сада управљаше само седмим делом својих жељезница, баш се сада воде преговори са друштвом Орлеанске жељезнице ради откупа, јер се то друштво својим монополисањем обрта сукобило с интересима државним. Ова општа тежња коју видимо у целој Бвропи да се жељезнице откупе од приватних друштава, основана је дакле махом у томе што та друштва у место да возе трговачку робу најкраћим путем, користећи се и споредним линијама, вуку све на своје линије, често са свим неоправданим странпутицама и обилажењем само да осигурају своје приватне интересе спуштањем своје подвозне тарнФС ради конкуренције. Отуда ничу две незгоде: 1. Поједине жељез. линије изгубе транспорт који њима припада, и приход од њега 2. Товари се држави плаћање гаранције због навалице ненаплаћеног вожења. Али није само овај тарифски рат узрок за што се државе старају да откупе своје жељезнице, него и други недостатци приватне експлоатације, ко.ји не само што шкоде трговини него и сигурности у самој конструкцији и оправкама, а то су неопростиме штедње у најнужнијим издатцима, једино у корист веће акционарске дивиденде, рад које страда лична сигурност путника. Да наведемо само један пример, докле може да иде нееавесност за љубав веће дивиденде. На једној линији жељезничког друштва, које се такође налази међу конкурентима за српску жељезницу, беше приличан број исква-