Otadžbina

НА. ГРАНИЦИ

107

Кога је служно. Рањених од посаде у шанцу било је 6—8 другокласаца, у колико сам онда сазнати могао. Једна чета добровољаца беше дошла око 3 —4 сахата п. нодне са Рујевице и била је у борби на левом крилу код Карановића, па после се повуче на Рујевицу и заузе један крш и ту је по мало преко наших војника пуцала без икаквог реда и викала. На Рујевици, лево од батерије Ј\» 1 6 и 17 стајале су две или три бригаде, но оне се несу упуштале у борбу. Оне су пазиле да нас Турци висовнма не обиђу. Сутра дан нађено је на бојишту 17 сандука пуних турске муниције за Снајдероваче, 18 граната здравих и иа 300 турских пушака. Онде где је била турска батерија нађено је 6 коња мртвих, точкови и лаФети полупани, и нађено је неколико пруга по земљи, које доказиваху да им је повише топова демонтовано и да су их морали одвући као кладе. Рањених низама нађено је њих тројица, који су с нашима послати у болницу алексиначку. Мртвих низама нађено је по винограду и у шуми преко 300, а свуда по винограду, између редова лозе, видео се траг како су мртваце вукли, јер су те пруге крваве биле. Као што сам доцније чуо, нађено је још више турских лешева него што сам ја записао, и сви су спаљени. Не могу да не споменем како су турски мртваци сутра дан нађени. На сваких 10 —15 хвати могао је човек да види по 5 — 6 а гдегде и по 15 — 20 мртвих Турака По винограду је тако изгледало да је човека језа подилазила кад на те гомиле наиђе. У битци на Шуматовцу најхрабрије се борио поручик Милутин Карановић, командир П- ог мачванског батаљона Ђорђе Ђорђевић, четовођа поцерског батаљона Јанко Јоцић и четовођа Живан Нинковић, јер су свуда војницима предњачили. Од посаде у шанцу нарочито су