Otadžbina

106

НА ГРАНИЦИ

Половина наших војннка стајала је у шанцу под оружјем а друга је половина седела с пушком у руци. Овако се радило на смену до зоре. Турци нас несу више нападали. Око 10 сахати ноћу видео сам да код мојих војника нема више муниције до по три Фишека на пушку. Код посаде у шанцу, другокласаца, такође 2— 3 Фишека. Од артиљеријске муниције у шанцу иретекло је 30 — 50 граната и неколико картечних метака. Одмах на једној артијици јавим г. ђенералу да немам муниције, и до 11'/ 2 сахати ноћу добијем преке сто сандука Пибодових, 100 сандука за спредњаче, 200 картеча за глатке и одлучене топове, и 200—300 граната. У по ноћи издао сам сваком војнику по 100 Фишека и тако се опет за сваки случај спремисмо. Тога дана утрошио је сваки војник шабачке бригаде по 200 — 250 Фишека, и то сву ручну муницију и по 100 —150 Фпшека пз стројне, јер не само да су утрошили оних 150 сандука (у сваком ]е било по 1150 фишека) него су потрошили и 30 сандука муниције, гато је било у шуматовачком шанцу као депо. Пибодових пушака онеспособљено је тога дана 260 комада. Било је и таквих да се чаура не избацачем ни шипком није могла истерати. Просто је цев била тако угрејана да се чаура залепила за њу као залемљена. О овоме сам се уверио за време саме борбе, код неколико војника, који одступише из стрељачког ланца говорећи да су им пушке покварене. Ја сам се сам трудио да шипком истерам чауру, па несам могао успети. У шабачкој бригади имао сам тога дана 37 мртвих 6 несталих и 227 рањених (на 1965 људи — 13% 0 /° ћогз с1е Сотћа!;). Међу рањенима беху командири оба мачванска батаљ.она. Од посаде у шанцу беху погинула 3, и међу њима капетан Живан Протић — Бог да му душу прости, он је славно умрво за Отаџбину и за Књаза