Otadžbina

В У К А III И Н

Царица Једисавета. Кнез-Лазар.

Дарица Једена. Кнез Лазар. Царица Јелисавета.

Кнез Лазар. Царица Једисавета.

Кнез Лазар.

Царица Једисавета.

Драшко. Кнез Лазар.

Војводо?! Оветла царице Донусти моме скромном говору Да овом збору кажем потврду. Што Драшко рече — све је истина И ја се бојим скоре напасти. Вукашнн лако може пропасти, У сабору је наша већина, Победићемо — али, царице, Буде л' Вукашип опет успео Да замком цара вешто добије Ту онда нема спаса никаквог! У тврдо знате да је већина На нашој страни ? Јесте, Светлости! Па на шго би се више бојали Када Вукашин право изгуби И ућутати мора на свагда. А не хтедне ли? Залуд му је све Он неће лудо народ дизати; Јер ко би пош*о да се бори за њ'! Да Бог да тако! небо стушгено Не мршти залуд црне обрве Нит јечи тако из потаје гром А да на земљу пљусак не лије. Ал' како било, светла царице Ми ће мо уз вас чврсто стајати Чуваће престо наше деснице Последња док се не пролије крв. Хвала ти кнеже — верност искрена У срцу твоме вечно борави Нека ти Господ о' неба помогне А ја ћу у двор, поред иконе За мог Уроша срећу просити. Збогом Господо! (оде). Заман ће бити скромна молитва, Не будеш ли се сама помогла Ни Бог те, веруј, неће видети! Остав ^е Драшко таквог говора Она је жена, шта би хтео ти?