Otadžbina

В У К А Ш И Н

За њих и јесу скромне молитве А ми ћемо се мушки борити. Ну ти ми цређе нешто помену Да Вукашин са неким шурује, То треба знати, кажи, ко је тај? Драшко. Властела Алтоман. Кнез Ланар. Још један разбојник! Драшко. Или отровпик. Кнез Лазар. Од стрица браћу он је отров'о Њихове земље да би добио; Од тог се бољем нисам надао. Драшко. А с' њим по реду Гојко, Угљеша Као што видиш, красна дружина. Кнез Лазар. Вукашинова браћа рођена. Са паклом се је придрушио бес Ал' ипак, ипак зебња некаква У срце као да ми продире. Драшко. Не знам зашто то! Зар није уз нас грдна већина Да Вукашина доле бацимо А буде ли се само опир о Нека се чува! Кнеже, веруј ми Крваво гвожђс ова мачина Доста је да се једном подигне И Вукашин је ладна трупина. Хеј, шта су борбе шта ли победе Рођеној слави што сам низао Уз песму мача, копља крвавог И целу славу мојих дедова Прежалио би тек за једну кап Што би је удар чије мачине Из Вукашинових грудн пролио ! Шта велиш, кнеже, није л' тако све' Кнез Лазар. Та Вукашин се не сме подићи Већ то ме мори што је Урош благ Безазлен, миран — срца доброга Па кад му овај лисац подлијс ? Драшко. А шта смо ми? На сваки корак ваља пазити! Кнез Лазар. Ал' ако се још једном увуче, Тад, веруј, нема више помоћи.