Otadžbina

В У К А Ш И Н

Драшко. Буде лн тако да цар пропадне Турцпма ми је боље отићи Него под канџом таке протуве Што га је Душан силом подиг'о Из гадног блата ситне прашине Под таквом круном да останем ја, Па тај да мени госиодари сад. 'Гако ми части славе витешке Дедовског ми старог поноса То никад нећс, никад кнеже, знај И с' Турцима ми је бити милије Боље да орао двоглав пропадне Да му се десно крило сломије Нег' да га носи на прсима он ! Кнез Лазар. Заиста, биКс многе несреће Ако се Урсш опет превари Те почне својим мирним начином У овој борби да нас изравна; Ал' шго се мене буде тицало До смрти ћу му веран остати А после, после како бог да Драшко. Бво их иду — само смотрено, А бићо горка данас јабука Вукашин ће је први кушати Алтоман за њим — па читави ред! (Улазе Патријарх Сава, цар Урош. Вукашин, Гојко, Угљеша, Алтоман, влаотела и властелчићи. Влаотела Влатко кол једног стуба за време целог саборисаља ћути) Патријарх (једном витезу). На уласцима стражу постави Да ко год не би амо ступио, А сакупљепој кажи светини У миру да се кући разлази. (Витез оде) Кнез Лазар. Ногледај Драшко Гојка, Угљешу, Алтоман с' њима нешто шурује ЦЈта л' мисле сада, да л' о победи Или пропасти? Да ли тугује Ил' друго мисли царев намесник, Јер ми забринЈ т много изгледа ? I Драшко. Тешко је бог ме кад се измиче А под капџом је сјајан био пљен И сам се чудим како излаии Поштење, слава — све за једап трен.