Otadžbina

В У К 4 ш н н

ГледајуК' тамо поред иорфира Како се један силом задржа. На самрти га Душан иотврди До пунољететва младог Уроша Нека му буде од помоћи тек; Ал' ево прође седам година И он га ин,је напустио још ! Неправо своје правом заклања Докле ће тако, кажите ми сад Реците браћо ко је добру рад Да ли Вукашин може остати Није л' му време давно протекло ? (Граја : « гако је.!» «пије тако!») Да завршим реч; У име цара, славног сабора Нек се Вукашин права одрекне А не хтедне ли, онда ћемо ми Од нега право силом узети! Драшко. Тако .је, браћо, наше деснице За цара ће се само дизати. У земљи српској Неманнћ је цар А с' Вукашином доле, господо! (Граја : «Доло е' Вукашином!« «Живео цар Вукашин (излетн нз гомчле пред гроб Душапов). Реч! дајте ми реч! Сабор. Доле с' њим ! Вукашин. Господо хоћу реч! На гробу наше славне прошлости Над успоменом наших победа Над Душановим трошним костима, Ја тражим речи, тражим говора! Сабор. Доле с' Вукашипом! Вукашин. На колеиа падајте робови У име најсилнијег цара У име сенке силног Душана Пред којим многа нарства дркташе Његову вољу с' гроба његова Свечано хоћу да вам изнесем! Или је такво доба настало Да свету сенку славног Душана Не уме више Србин штовати (сви клекну оепм Вукаилгна и Влатка).