Otadžbina

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

После читаве године, од како је деспот Стеван предузео владу, изаслала му је општина дубровачка два властелина, Марина Растића и Матка Градића, да им потврди старе повластице. 2 Декембра 1405 потврдио је Стеван, у „славном граду" Борчу, општини дубровачкој Чн ове повластице: а. Ако се догоди парница између Дубровчана и Срба, да се поставе за судије половина Дубровчана и Срба, и да се пред њима парниче, а порота Дубровчанину да је дружина његова од Дубровчана који се десе у истом или у најближем месту. Ако обе стране хтедну сведоџбу да се постави половина Дубровчана а половина Срба, а од тих сведока да не може ни један побећи. Ако се с Дубровчаиима успарниче Саси, да се суде као и Срби, половина судија да су Саси, а половина Дубровчани. И да не позива ни Србин ни Сасин Дубровчапина на други суд, него пред оне судије. Ако се парниче међу собом сами Дубровчани, учинило се дело у Србији или Дубровнику, да им суди дубровачки конзул и хћегове судијо. Ако се осуђени не би хтео покорити њиховој пресуди, конзул и његове судије могу га свезати и држати, докле год не плати што је осуђен. б. Ако Дубровчанин купи коња, па га позна Србин или Сасин, и рекне: Украден ми је или отет, да се закуне Дубровчанин, да не зна за крадљивца нити за разбојника, него да га је купио. Ако буде воља Србину или Сасину узети свога коња, дужан је да врати Дубровчанину онолико, колико је он за њега дао, нити овај може задржати коња. в. Ако Дубровчанин даде своју робу Србину на веру, иа му овај не би признао, да се Дубровчанин закуне својом вером и душом шта му је дао, и тада му је Србин дужан платити. 26 Моп. 8егћ. 266 — 269.