Otadžbina

72

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

г. Ако би какав Дубровчанин погинуо где од разбојника, или би га покрали у селу, да плати околина све, што узму разбојници или крадљивци; не плати ли околина, платиће сам деспот. д. Ако Дубровчанин стигне у стан (гостионицу) пре Србина, овај не може ту остати преко воље Дубровчанинове. ђ. Дубровчанима не сме бити намета по трговима српским. е. Који се Дубровчанин забаштинио у Новом Брду, дужан је зидати и чувати град, а који су гости и нису се забаштинили, како им је воља. ж. Ако се разбије дубровачка лађа у Приморју, да се поступи по старом закону (т. ј. да се дубровачко имање мора повратити.) з. Ко год усхте из Србије ићи у Дубровник ради трговине, био Србин или Влах, да иде слободно и да га деспот не уставља. и. Где су били тргови поморски и сланице за цара Стевана и кнеза Лазара, да остану и унапред. ј. Ако умре какав Дубровчанин у Србији, у његово имање да са не сме мешати никакав српски чиновник нити ма ко; него да је онога коме је на самрти остављено, или дубровачко. к. Да се не узима од Дубровчана дар на силу или ма шта преко њихове вол^е; него да ходе свуда слободно са својим тргом. л. Ако је који Дубровчанин коме што дужан или крив, да се тражи истац т. ј. онај који је дужан или крив, а да не буде иреузма, т. ј. да к не плати и не пати л онај, који није дужан нити крив. И љ. Ако се деспот свади с Дубровчанима и науми да ратује с њима, дужан им је на 6 месеци раније јавити,