Otadžbina

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

ваи дужан био помагати угарском краљу, ио уговору од 1 403, за уступљени Београд с дотичном облашћу; сведоџбу Жигмундову, да је Стеван „усвима његовим мучним ратовима, срећним и нвсрећним..,, имаље и личност и сва добра своја и својих" излагао; тврђење секретара краљева (Виндека), да је Стеван доиста помагао угарској војсци да победи Восну (узгред буди рочено, да ои погрешно нише, да се рат угарско-босански 1408 довршио) и да је Жигмундо пооле рата исте годнне дошао у СрбијЈ, да још јаче утврди пријатељске везе са Стеваном; нај•после, да је, 12 Декембра 1 408, Жигмундо одликовао Стевана орденом „златнога змаја" прве класе, а то се одличје давало само 24 најзнатнијих угарских великаша — онда можемо ноуздано рећи, да је у војни од 1408 помагао Жигмунду и деспот Стеван. Овај поступак Стеванов изазвао је на ново незадовољство у Србији и имао врло жалосних последица. На чело незадоволше властеле сгавио се и сада Стеванов брат, кнез Вук, а нотпомагала су га оба Бранковића, 18 августа 1408, Дубровчани гшшу Мари Вуковици: к о» лрншћтч) господннд Гмрт к влмв много кнсмо веседн н рддостнн, Н КЛЈГОДЛрнмО госпадл ВОГЛ н 1Н6ГА непрнстднно молнмо, дл гл ввсуде, нгегл н нкговл врлтл, ^дрлво н докрћ носн н врлккх" (Пуц. I. 92). Из ових речи изводимо, да је, још за време босанске војне, Ђурађ путовао у Једрене к султану, по свој прилици заједно с Вуком. Вук је заискао што већу војску од Мусломана, говорећи и Хоћу да ударим на брата мога, или да ми да иоловину отачаске звмље и градова, с којима ћу твојем царству служити, или ћу земљу иоиленити и сатрти " (Гласн. Х1Л1 290). Мусломан, који се већ утврдио био у власти, радо прими ову понуду — једно с тога, што је Вук пристао да буде његов вазал; друго с тога, шго се бојао савеза Стева,нова с Угарском; а најпосле и за то, што је распра