Otadžbina

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

75

на војну. На љегову ранију молбу да га иапа потиомогне својом влашћу у рату против (( неверних Аријана, Манихеја", иод којима се разумеваху патарени босански, Гргур XII изда, 9 новембра 1407, позив на Хришћане у корист краљеву. По што је 9 Фебруара 1408, република млетачка одбила ионуђеии јој савез, Жигмундо стаде прикупљати војску у својој краљевини. Осим те војско узео је иод најам и пољских чета, међу чијим се војводама поименцв спомиње храбри Завиша Црни, који је доцније погинуо при опсади Голупца. Обезбедивши себи моралиу потпору папину и нрикупивши силну војску, по Виндеку 60.000 (сам краљ воли да је војевао уаПсИбвппо ехегсНи), под изговором да војује за католичку веру, Шигмундо, у другој половини лета 1408 године, нређе из Славоније у Босну и, уз реку истог имена, упути се у срце босанског краљевства. Восанска војска дочека непријатеља код Добора, али буде лоше среће. Битка буде изгубљена, и сам краљ са 126 одличних илемића паде у руке победиоцу. Погубив номенуту властелу и бацив њихова телеса у Босну, Жигмупдо раздели војску на више одељења, те је за кратко време к многе вароши и градове из босанских руку отела". (Кас! IV, 97). Међу тим краљ Остоја, који је дотле живео у Бобовцу, поглавито услугама војводе хумског Ђурђа Радивојевића (за њим је била Владика, унука краља Дабише по кћери Стани) и брата му кнеза Вукића, докона се из нова босанског нрестола. Између њега и Шигмунда не дође до рата — Босна је из нова признала над собом врховну власт угарску, а угарска је војска оставила БосЕ1у пре Октобра исте године (Пас1 IV, 98). А како се понашао Деспот Стеван за босанско-угар • ских ратова ? Ако узмемо у обзир: да је Жигмундо тражио млетачки савез, папску потпору и наимао Пољаке, само да би могао савладати Бошњаке; да је деспот Сте-