Otadžbina

Н А Г Р А Н И Ц И

85

опредљачама, дг?а глатка 6- т ° Фунтова топа, два олучена 4 Фунташа и два дВанајестоФунташа мерзера. Ио од тог батаљона посаде у шанцу беше истурпо јодну чету ван шанца то њоме посео стреи.ачкп ров којп бешо пред шанцем у виноградима на 250 — 300 корачаји С тога ми капетан Живан занска две чете да појача ланац у стрел.ачком рову. Ја му одмах дадох две чете, а 1- Б " мачванскп батаљон одредим да поседне онај шумом покрнвени вцс од пута што води Пруговцу па у десно где се вис спушта у винограде. Поручик Карановпћ извршио је ово поседањо, дао је настављељо батаљонском командиру, па се опда вратио своме батаљону. Остала 3'/ 2 батаљона, остадоше у поретку смакиуте бригадне колоне". Кад смо у подне изјахали с ђенералом из Алексиица нико од нас није слутио шта нас чека, јер се видело да ми не хитамо Пруговцу, него почевшн од „белога" шанца на Рујевици стадосмо обилазити све шанчево редом, ђенерал је свуда делио медаље, храбрио посадо итд. У томо шетању из једнога шанца у други догоднло со једно грозно неспоразумљење, које ће ми до века кварпти лепу битку шуматовачку у успомени. Бесмо још на севорној падини Рујевицо, баш пре исго што се иочне спуштати јарузи, онде где се одваја пут к алексиначком гробљу, кад сретоомо 5—6 људи с оружјем у руци у отрцаним, невојничким хаљинама. Да ли су билн добровољци или какви другокласцн и сада не знам Не знам коме из ђенералове свите паде на памет та несрећна мисао да рекпе: — То су сигуно бегунци са Пруговца! Черњајев имађаше обичај да врло лако плане од љутине. Мисао да су то бегунци тако га ражљути, да одмах пошто на његово питање, куда су се упутили, стадошо муцати,заповеди војппцима јодис колоне, која с лове страпе