Otadžbina

90 Л А Г Р А Н И Ц и II турски стрељачки ланац нзађе из оие шумско ивице и пође нашем ланцу на сусрет. Сад се свн могадијасмо уверити да је то доиста турска регуларна војска. Јасно се распозиаваху љихове плаве чакшире н ћурчета ишарана црвеним и зеленнм пантљикама, јасно им се црвељаху весови, лепо се впђаху њихове мале црвене четнс заставе са белим полумесецои на средп. Међу тим Черњајев не гледа на борбу та два стрељачка ланца који беху пзашли на чистину, него упрво укочен поглед у онај део шуме, који је северно од пруговачког пута, и у коме не беше још севнула ни једиа пушка. — Ово је ништа с Фронта — говораше Черњајев грозничаво дрмајући кајишем о коме му висаше сабља о рамену, и намештајући га од хиљаду пачина, а међу тим непрестано гледа укочено у севорни део шумо. Онамо је главна опасност.... Видите ли оне грдне масе, пешака које се провлаче кроз шуму, право на север?.. Онн знаду врло добро да нам ни с Фронта ни с досног крила не могу узети Шуматовац, јер се излажу ватрн свију наших тоиова на алексиначкој познцији, па за то хоће да нас обпђу с левог крнла, одакле нас најлакше могу отсећи. Капетан Протић, оставпте мене да овде нишанпм, трчнте те са топовима на северпој странп отворнте ватру право на онај део шуме! — и он показа правац. Жнван отрча на други крај шанца. — Сава Дмптрич! — викну за тпм ђенорал, поправљајући елевацију једнога топа. — Заповедајте, ваше впсокопревасходсгво! — рече мајор Груић, салутирај\ћи. — Је ли дошла она четириФунтова тешка батерпја пз карантпна, за коју сам наредно да пође са шабачком бригадом? — Баш сад примих рапорт да је капетан Мплован. Павловић довео батернју! —