Otadžbina

Н А Г Р А Н И Ц И

89

Ђенерал Черњајев само што рече Карановићу „Харошо" па нстрча на грудобран. Карановнћ отрча на своје место. Други наш топ опали, и готово једновремено зачу се изван шанца пушчана ватра. — Шта је, шта је? —- питасмо се сви зачуђено. — Биће каква гомила лудоглавнх Черкеза, која се усудила да нам се приближи на картечно остојање! рече неко. Ми сви нотрчимо на источну банкету к топовима, да видимо шта је. Капетан Живан управља топове и пали непрестано. Имасмо шта и видети. Пред псточном страном шанца беше посечена шума на једном простору од 3 — 400 корачаји, ради боље ирегледносги. Из ивице шуме која беше остала непосечена пламти пушка као што само код паљбе с острагушама може бити. Из шуме се дижу читави облаци барутскога дима, а кроз дим само светлуца ватра на хиљаду места — Богме то несу Черкези — рече ђенерал Черњајев — већ је то правп низам! И дојиста, не прође неколико мннута жестоке пушчане ватре, мачвански батаљон сав измешан с' низамима стаде се ваљати кроз шуму до на њену ивицу. На један пут чусмо капетана Живковића где командује: — Иаљба батаљоннма! Предњи водови, нишан! Пли! Осу се плотун шабачких батаљона и у наше и у низаме, јер тако беху помешаии, да се Мачвани несу могли штедити; али они несу много страдали, јер они брзо прејурише ону чистину, која их растављаше од њихове брнгаде, а Турци се зауставише на ивици шуме, и одатле осуше на наше плотуиску ватру. Сад наш стрељачки низ пскочи из рова и пође цапред пуцајући.