Otadžbina

92

II А Г Р А II И Ц И

даху међу наше пешаке и сада не падаху на јалово, као што беше на Мрамору, него се готово свака распрскавала, распрштавајући наше стрелце, и тако их потисну Турци не само до стрељачкога рова, него нх истисну и из њега, и Турци се угњездише у љему. У томе тренутку окрете турска батерија своју ватру на сам шуматовачки шанац, али њене гранате прелетаху внсоко преко иаших глава, и ни једна не паде у шанац. За време целе ове борбе на и пред Шуматовцем, све турске батернјо од Буимира до Добрујевца беху отвориле жестоку ватру по цзлој нашој алексиначкој позицији, да ие допусте нашој позиционој артнљерији помагатп Шуматовцу. Наши су им донекле одговарали, па кад видеше да је на Шуматовцу главни турски напад, да јо овамо главна опасност, пустпше турске батерије с Фронта позиције нека пуцају колико им воља, а окренуше све топове овамо, те узеше нападачке колоне и стрељачке ланце под такву унакрсну ватру, да је дејство било страшно и дивотно. Истина сад нам је преко главе прелетало више српеких него турских граната, али Турцн беху на скоро истерани из нашнх стрељачкпх ровова, п наш стрељачки ланац поткрепл^он свежим силама пође на ново напред. Тако исто потнснуше их које батеријском које пушчаном ватром н северно од пута, натраг у шуму. Ђенерал Черњајев одахну радосно па рече: — Јеј, богу, паљковипк Протич молођец! Јему не надо никаких приказаниј. Он сам харошо понимајет дјело! Да би се ова похвала пуковпику Протићу разумела, ваља ми рећи да је на алексиначкој нозицији он командовао. Али наша радост није дуго трајала, јер на скоро видесмо да су Турци наумпли по што по то да узму Шуматовац.