Otadžbina

II А Г Р А II II Ц II

93

Из шуме сгадоше наваљивати толике масе свежпх турских трупа, и осуше таку паклену ватру, да ни ми у шанцу не могосмо остатн стојећкп, него морадосмо сакрити главе испод грудобрана и траверза. Ђенерал и цео штаб седе иза једне траверзе, под један вен>ак II ја седох на један сандук нешачке мунпције. Веше мн хладно око срца као да су ми се груди на јодаи пут ледом напуинле. И нехотице ми сену кроз моаак једна ружна мисао: бол^е би било да си отоич, кад сп се стропоштао с коњем, сломио руку или ногу, јер би сад бно на завојишту, а овако ћеш или пасти жив у руке Турцима, или ће иас као мачке исећи. Сипа несретпн куршум за један педаљ пзнад траверзе тако, да ба мислим свака шака која би се за толпко нодигла у вис, блла прорешетена као какво решето. Сви седимо и ћутпмо гледајући преда се. Само г. Лавронтијев, који се сирам мене био шћућурио, узе неку хартију па пише. Погледам од беде да видим шта може у том тренутку ппсати, кад ал' оп довршује некакву кореспонденцију за некакве руске новине, коју је бпо још у Алексинцу започео ппсати.... 0 новннарски кореснонденти! Међер је ваш занат једна од најсилннјих страсти! Веше у свити ђзнераловој још један кореспондент новинарски, проФесор једне московске гимназије, но пмену Гољдштајн. Како то његово име, тако и шегова одвратноисточљачка Физнономнја показнваху на први поглед да је јсврејске расе. Он је нз иочетка кад је дошао у нашу војску као добровољац, нисао дописе за некакве руске новиие, али на скоро баталн он тај занат, у њему се пробуди „војничка жнца", он стаде јурити на све стране где год је чуо да се бпју, н држао се тако храбро, да је Черњајев чуо за њега и иаредио да буде нри штабу, не одредившп му даље пологкај. То нашега Чиву није