Otadžbina
600
аопис људства У кнежевини срвији
У округу:
Проценат годпшњег
1866 г.
1874 г.
множења ппоменпх
Сдгедеревско.м
41,9
59,4
8,3
Крагујевачком
53,9
67,9
5,0
Ваљевском
36,1
46,0
4,4
Јагодинском
39,6
44,9 37,4
3,6
Рудничком
32,9
Вар. Београду
406,3
488 ,1
4,0
Овај велики напредак у тако краткој периоди, и сразмерно доста знатна релативна јачина писмености, извире јединствено из основне школе. А пошто је и сама основна школа много напредовала у истој периоди између последња два пописа људства , то се по себи разуме, да је већина писмених у дечијим или нешто старијим годинама. То доказује најбоље писменост наших народних војника. У 1872 години рекрутовано је за обе класе народне војске 156.589 народних војника, и од ових били су писмени 130.34, дакле од 1000 само 83. Те исте године рекрутовано је за стајаћу војску 5.385 момака. Од ових била је писмених 595, дакле од 1000 њих 110.. Но у стајаћу војску узимљу се момци од 20 година, докле у народну војску долазе људи до 50 година. У следећем прегледу имамо број рекрута у 1872 г. за стајаћу и народну војску^и колико је било писмених од једних а колико од других.
0 к р у г
Број рекрута за
Од 1000 рекрута за "
стајаћу
народну
етајаћу
народну
в о ј
с к у
војску било је писмених
Алексиначки . .
211
0.555
104
88
Београдски
288
8.553
128
51
Ваљевски
255
9.482
157
68
Јагодински .
337
7.756
86
101
Књажевачки
301 ■
7,584
43
81
Крагујевачки . .
323
11.607
124
69
Крајински . . . . .
321
10.290
65
99
Крушевачки
230
9.677
52
52
Подрински
220
5 ,955
105
41
Пожаревачки
681
18.732
101
80
Руднички
132
6.057
159
73
Омедеревски
288
7.906
122
108
Ћупријски
200
7.993 I
150
75
Ужички
504
11.714 ;
143
49
Црноречки
298
771
60
102
Чачански . . .
298
7.913
144
52
Шабачки
472
9.531
102
113
Варош Београд . .
20
1 .5'Ш
846
699