Otadžbina

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

601

Из овога прегледа видимо, да је у неким окрузима више писмених међу рекрутима за народну војску, но што их је у рекрута етајаће војске. И ако ова релативна писменост наших рекрута још далеко не достиже писменост рекрута Француских и немачких, то је она оиет већа од оне, коју имају рекрути из неких провинција Аустро-Угарске царевине. Јер докле у Саксонској од 100 рекрута само је један неписмен а у Француској 24, дотле је у Далмацији од стотине једва један писмен, у Крајини и Корушкој 2, у Буковина 3, Галицији 4, Ердељу 7, а и у самој Хрватској са Славонијом само 9. У овом погледу кнежевина Србија далеко боље сто.ји од саме Хрпатске, и ако је тамо више школа, више ђака и бољих учитеља. И ово је нов доказ, да је код наших ђака уплив основне школе трајашнији, него што је н. пр. у Хрватској, а то може долазити само од веће воље за науком. 1 Доста је велики број становника у кнежевини, који ту нису рођени. Пописом констатовало се, да је рођено у Турској 19.411 становника или 56,85 процента у Аустро-угарској 12.883 „ „ 37,73 „ У ДРУгој држави 1.849 „ »5,42 „ Свега 34.143 к и 100,00 Од целог становништва долази 2,52 процената на оне, који нису рођени у кнежевини. Највише има их у Београду и по осталим варошима. Страних поданика живи у кнежевини 6.928. Од ових има поданика аустро-угарских других држава проценЈт страних поданик. у варошима 6.435 45 4,67 у селима 391 57 0,04 свега 6.826 102 0,51 Овај је проценат истина доста мали, но није тако незнатна сума, коју би ови страни поданици имали плаћати држави у име грађанског данка. У њима је изгубљено више од 1.700 пореских глава, ипрематоме у најмању руку до 51.000 динара годишње. Од страних поданика живе њих 5.229 само у Београду , дакле 75,48 процената ; после тога има највише странаца у округу крајинском, и то 906, од којих долази на варош Мајданиек 897; и за тим у округу пожаревачком 244. У округу црноречком није било ни једног страног поданика, а у окрузима : рудничком и ужичком налазио се само по један стран поданик. ' У «3 и м њ п м б е ч е р и м а» прича г. Милићевић за Златибор, да тамопма села, у којима мало које чехаде не зна читатн,а ни једно није ишло у школу. Све се учи самоучки и једно од другога.