Otadžbina

610

ЗЛАТНА ГРИВНА

родног листа." (прсне у смеј) Ха ха ! Дакле још није пуштен ?! А ја сам се тако унлашио ! Но, тај ће се начекати док му његови просјаци изжебрају недостајућих 150 дуката. Ха ха ха ! Перунка. А ако је ипак већ пуштен ? Трнко. Пуштен ? Лудорија ! Ко би још на данашње време прежалио толике новце за ништа ? Перунка. (гледајући му строго у очн) Ја ! Трнко. (устукне) Ти ? ! (смеје се) Нисам мислио да се знаш тако лепо шалити ! Перунка. Али кад га данао видиш слободна, уверићеш се, да се не шалим, па се за цело нећеш смејати тако слатко. Трнко. (зачуђева) Јеси ли полудила ? Перунка. Нисам. Али сам ипак дала из мог џепа недостајућих 150 дуката , и ја се надам, да ћеш ми ти то двогубо надокнадити. Шта велиш на то, мој драги, ха ? ! Трнко. (устукне) Збиља — ти ? Шта велиш ? (ухватн је за руку) Велим да те ваља поалати у лудницу! Перунка. (осмејкујући се) А тебе у тавницу. Трнко. Охо ! (злобно) Мене ? чини ми се да ћеш ми ти ирокрчити пут. Да, прво ћу тебе тамо послати, тебе претворницо ! Перунка. Претворницо ! Ај, господар Трнко, ■— ти као да не знаш ону стару пословицу: ругала се сова сеници. Трнко. (плане) Ни речи више ! Перунка. (мирно) Лепо. Ја нећу ни речи прозборити. Али онда гледај сам да се Милунка не избави. Ја ћу да ћутим. Трнко. (тргне се) Ти не можеш да ћутиш. Ти мораш извршити све што си обећала. Перунка. Под условом, ако не будем изневерена и по други пут ! А ти си ме опет хтео обманути. Радио си иза мојих леђа да унропастиш и другог ни крива ни дужна, — на што ја не бих пристала никад. Љубав за љубав — искреност за искреност, мој драги господар Трнко. И ти још смеш тражити од мене награду за твоју искреност, тражити, да се ради тебе лажно — кунем ? Никад ! То нисмо погодили! Трнко. (ухвати је за }уку) Дакле, нећеш дасе на твој исказ закунеш ? Перунка. Нећу. Трнко. Размисли се добро! Ти се мораш заклети, — ти ћеш се заклети ; иначе Перунка. Шта ? Трнко. Иначе си пропала. Упамти добро, — ти си пропала.