Otadžbina

3.1АТНА ГРИВНА

611

Перунка. (сиеје се) Ни ђаво није црн као што га цртају. Ја се тако не плашим. Па за то ти опет велим, ја нећу да се кунем. Трнко. (ухвати је за руку, јетко) Нећеш ?! Добро. А ти иди еа Милунком као њена саучесница. (смеје се) Ти мислиш, да ја незнам ко је предвојио оне адиђаре, што сам ти дао да закопаш у варошком шеталишту ? Суд још није тражио у теојој кући.... Ја нисам још никоме остао дужан. Перунка. Само си мени дужан за твоју „златну® гривну (извади из 1,1 епа пребијеиу гривну) и ти ћеш ми је одмерити и са драгим камењем. Јер и ако нема скоро никакве стварне цене , за мене вреди много, премного. Трнко. (тргве се) Шта ће то рећи ? Перунка. Рећи ће целом свету, да се богати и угледни трговац Трнко Конривић обогаћујо и таковим средствима, која се зову лаж и иревара. Трнко. (љутито) То није истина, то је обмана. Перунка (смеје се) Тн се у томе боље разумеш од мене. Па покрај свега хтеде ме заслепити и са — лажним златом. Али хвала случају, што се гривна пребила те сад видим да је цуна у место злата са неком смесом. За цело, —• врло вешто израђено... мора да си се у томе упражњавао већ од дужег времена. Надам се да кад то обелоданим, наћи ће се можда још гдегод који такав „чист" адиђар. 0, како ћеш се онда тек славити — као прави уметник. (саркастнчно) До виђења, — славни уметниче! (оде смејући се) Трнко. (п ође упрепашћено) Стани! (аа устукне држећи се рукаиа за главу) Појава 3 ВојИСЛаВ (изађе међутим обалом с лева , гледајући за собом,- радосно). Слободан сам ! 0, како је бајна слобода. (разгледа) Како је красан и диван овај слободан свет ! И ја се опет у њ' враћам да живим с њим ! Колико сам пута с оних окованих црозора гледао у ове таласе како се слободно подижу и титрајући се одлазе све даље и даље. Са каквим сам мислимајпратио њихову несташиу игру! (замисли се гледајући у воду) Трнко. (дошавши к ееби) Оде... и она је кадра учинити покор.... Не.... ја је морам задржати ма ме и живота стало. (одјури за њом) Војнслав. (тргне се и окрене) Ха! То је онај подлац ! Гле, стаде са госпођом Перунком. Нешто живо говоре. Шта он има с њом? Та она је тако племенитог срца, — да ње није било, још би чамио међу оним зидинама. И сам не знам чим сам заслужио да толико за мене жртвује. Па сад — с њим ? Враћају се амо. Шта ће то 39"