Otadžbina

630

КЊИЖЕВНОСТ

аоловина света умедне да чита онда ће Немци , по овој сразмери, измишљати методе како ће децу у колевци учити да читају ; а кад ми сви научимо да читамо, онда ће они — — — ваљда ићи тамо где је дете још пре колевке , те га учити да чита и пише ! ) У Немаца једна књига може имати на милион читалаца (то је иљаду иљада); у нас је срећна књига која има иљаду (једну иљаду). Посвима нашим средњим и свима вишим школама мучно да има 3 — 4 иљаде ђака, сам један лајццишки универзитет (без оснлв. и сред. и др. шкбла) има 5—6 иљада ђака. На.јлепша и најскупља наша^књига је од дуката, и така је да се свакога тиче, па тек ако има 5—6 стотина читалаца, а ја еам видео у Немачкој књигу о самим лесстирима, па кошта три дуката , и она ће имати 5 — 6, не стотина, но иљада читалаца. Што је код нас књига од десет гроша, код њих, према броју читалаца, може да буде гроих (а није грош него је 50—60 гроша). Такоме народу је све лако. Њему је све могуће. У њега се књиге пате и расту. Свака грана његове књижевности има виш& читалаца но што је сва наша читалачка публика. У таким приликама свака ситница у њих се може развити у струну и стручност. Сама стенограФија код њих има читаву своју литературу (у нас ако су само 2—3 заиочетка). 0 гимнастици самој има толико дбла, да их у списку каквоме не можете лако нрегледати (у нас је једно једино дело пок. Предраговића). Једно једино питање школско има више дела и радова, но што је мо кда цела наша школска књижевност. Најспецијалније, најједностраније питање у њих може да има више читалаца но у нас најпопуларнија књига, прича, или песма„ Поред безбројних осталих питања који се тичу школе и деце, наставе и васпитања, и питање о школским клуаама је расправљано, и расправљено са сваке стране ; и оно има читаву своју књижевност. Г. Кужељ је имао повише оваких радова при руци н послужио се многима, те је склопио и нанисао целу ову расправу своју. На првом месту г. Кужељ прича како је питање о школгким клупама постало врло важно питање. Онда казује, како лекари и педагози за дуго нису могли да се сложе у томе : каке клупе треба да буду ; шта су тражили лекари, а шта педагози. За тим вели : треба да знамо законе седења у опште, а седења у школи носебице, и штетне посебице вогрешног седења и седења у рђавим клупама, па ћемо онда знати, каке клупе морају да буду. Па онда цитира целу меканику седења, рад свакога појединога мишића и унутарњег органа при различном седен.у и изводи, како треба <3а се седи уопште