Otadžbina

236

БРАТО МАТО

(( Оћеш се којасити у јутру, брато? — Оћу, снашо, оћу чим сване. — Немој, синко, прихвати тоткаНовка, заборавити ову сиротицу. И док је Јанко био жив, ова ти је кућа била отворена и у подне н у поноћи. Па дођи, којаси се чешће. Видиш и сам, сирота и онако никог од рода нема !" Брато Мато само учини: (( е, тето , доста сам ја соли и леба овде изео и па већ дал>е не може ; баш му лепо стаде реч у грлу колико му би жао. Обори главу и оде на ниже. Снаша Смиља остаде сама крај ватре с тетком Новком. Новка ће ту и преноћити — нек Смиља није сама. II Давно су дали Јанку четересницу, још мало па ће и погодишњицу. Снаша Смиља већ се прилично свикла на самовање. Чува кућу и надгледа ону баштину и стоку, као какав мушкарац. Што не може сама да доспе, нађе се већ добра душа те јој помогне. Често је обиђу људи из села — сирота је, сама, севап је којасити се. Нешо Срндаћ уврати се готово сваки други — трећи дан и пита: треба ли што да се помогне, да се набави. (( Нека, Нешо, одговара му Смиља, теби вала што ме се сећаш ; али ево брато Мато ми помаже." Дође боме кашто и поп Миле : (( Како је, снашо Смиљо ? Можеш ли да учиниш што 1 Оћеш да ти пошљем мог слугу, нек ти нацепа дрва, врати стоку, донесе воде?" — „Нека, попо, одговара Смиља, теби хвала што ме се сећаш ; али ево брато Мато ми помаже.... в И одиста брато Мато из дана је у дан код куће Јанкове. Од јутра до мрака помаже Смиљи, разговара је,