Otadžbina

БРАТО МАТО

251

(< Оно знаш, попо.... опрости на досади, али шта ћемо ! Ето ја, Грујо, Сганко, Рако — окретасмо од сваке руке. Није вајде, велимо, да опет припитамо тебе.... — А шта то, Живко ? упита поп Миле спреман да чује молбу. — Па ето шта, настави кмет Живко, све се живо по селу саби већ у мишију рупу. "Нема ноћи а да неко чудо не плаши народ. — Што плаши, то још и којекако, прихвати Грујо Спржо ; ама ето се сваки час и мре.... — Па и стока се нешто узјазбила и заплашила, додаде Рако Тотрк, говеда по сву драгу ноћ ричу, пашчад лаје — Човек не може с миром већ ни друмом проћи, прихвати Станко Џеиабет. Још мало па ће се и село раселити. — Оваке несреће нико живи не памти ! рече Грујо Спржо и одмахну руком — Дела, попо, учи ти нас сад шта ћемо и како ћемо.... рече кмет Живко. — 0, људи божији, поче поп Миле мало смешећи се, ви се баш не дате усетовати ! Шта је вама, за име света ? Нисам ли вам већ сто пута говорио, да се оканете лудорије Каки вампири, кака привиђења ! Нема ту ништа Шушнуло негде нешта, а ви надали вику. Па да боме — мора се народ заплашити. Ако говеда ричу, она ричу и онако — говеда су шта ће друго Пашчад лаје свакад, за то је и пашчад.... Ако по неко умре, мре се и онако. То није никако чудо. — Ама, попо, поче Станко Џенабет, људи су ето виђали својим очима, пре Јанка, сад ово дете.... — А ко је видео ? упита поп. Дела, молим те, Станко, кажи ко је видео Јанка ? Јеси га видео ти ? — До душе ја нисам, али Нешо Срндаћ каже.... А је ли га Нешо видео ?