Otadžbina

Ц В Е Т А к 269 — Растргоше га курјаци вал>да 1 рече неко од људи. — Растргоше ја како! вели Младен. Вамгшру не може ништа досадити, осим црн пас, вран коњ, салауски марјаш, курјак или глогов колац. — Па шта би иосле? упита Петрић. — Ништа внше, одговорн Младен. Сутра дан је, кажу, нашла тетка Новка у Јасеници црвену кошуљицу, ону исту у којој се родило оно дете. Беше се закачила на сеоском перилу за неки камен. Тетка Новка откачи је неким прутићем те је однесе вода.... Ето тако је то било ! Ето тако је Младен Ногоња испричдр у сеоској механи, како је заварчен последњн, по казивању, јасенички вампир. Тако се дуго и после приповедало, кад већ давно није било на свету ни брате Мате ни снаше Смиље ни самог Младена Ногоње. Али се после свакад додавало : (( Од онда нема више вампира у Јасеници. н Ко зна, можда се и дан дањи нрича тамо ова прича; тек се на крају свакад додаје: (( Ето тако је то било ! Од онда нема више вампира у Јасеници !..." ^ Аииован у>. Ј^иишитл.

Ц В Е Т А К Ја видох цветак мали У трави зеленој; И истргнути га хтедох У жељи пламеној. Ал' он се тужним гласом, Отпоче молити: — Ах брате, добри брале ! Нехмо' ме ломити : — Ја миром ваздух појим. Миришем људима ; А онако бих свео На твојим грудима! ОТАЏБИПА VII, 26.

ЈЗОЈИСИАВ. 18