Otadžbina

292

ДРЖАВНИ ДУГОВИ СРБИЈЕ

где се још улазаше у зајмљење новаца без прштреме извора одакле ће се дуг платити? Зар Румунија не дугује за железницу преко 300 милиона динара, зар Француска не учини зајам за рат од 1870 и 1871 од 5.000 милиона динара ? Па да .ш те земље пропадоше или на против не видимо ли их где џиновски корачају у развијању своје економне и Финансијске снаге. Јест, али су и Румуни и Французи благовремено поклонили сву пажњу своју своме Финансијском стању. Први државници њихови, а нарочито они Француске, били су и први Финансијети своје отаџбине. Тјер, председник републике у ономе времену када је требало његовој отаџбини 5,000 милиона динара да плати ратну отштету победитељци — Немачкој царевиниг мађијоничном силом створи не само потребну суму него је за 14 пута надвиси. У место тражених 5,000 милиона. нуђено му је 14 пута по толико! А да ли је ово учињено за љубав седих власи остарелог државника велике републике? За цело не. Капитал не зна за љубав. Он тражи свога интереса , па где га нађе тамо се и гњизди. Па шта је радила Француска ? И ако одговор на ово питање не спада строго узев у обим нашега задатка, опет је тако поучан за свакога, да ће вредно бити забележити га и на овом месту. Пре свега патриотизам а за тим и сопствени интерес побудио је Француске капиталисте, да продаду стране папире, које су имали па да купују папире свога државног дуга. За тим је Француска банка издала више скоро за 100 °| 0 својих новчаница но шго је пре тога имала, па при свем том није цена њеном папиру према злату пала јаче но са 1 '/ 2 на ст0 - Страни капитали верујући у финансијеку снагу Француске врвели су у Париз и тако је потребна сума на тај начин набављена. Но сада се одмах тражио пут, од куда ће се плаћати интерес на овај огроман дуг. Сума, за то потребна износила је годишње 600 милиона динара. Да ту суму подмири, Француска је учинила уштеде у свом буџету око 120 милиона динара, а за 480 милиона старала се да нађе нове изворе прихода. Одмах се приступило подизању ђумручких такса на шећер, кафу г петролеум, теј, дуван и друге предмете, који су намењени за потрошњу. Још 8 Јула 1871 год., дакле пре него што је дошао рок првом плаћању интереса на дуг, народна скупштина решила је, да се повиси ђумручина. Но сви побројани извори не даваху довољно срестава. Требало је наћи још извора за приход. Остатак је подмирвн ударањем велике ђумручине на увоз сировина. Ова ђумручина изнела је 20°| о од вредности. Ова мера може у првм мах изгледати као неоправдаиа , али је она , благодарећи