Otadžbina

СЛИКЕ ИЗ ЈЕВРЕЈСКОГ ЖИВОТА НА ЈАЛИЈИ БЕОГРАДСКОЈ

I Има неколико година, како не седим више на Јалији, код оца. Док сак био у његовој кући, јеврејски обичаји, живот и обреди у след велике навике не привлачаху моју пажњу Одрастао сам међу њима па не налажах ничега особитог, што би вредно било, да се прибележи Па ни сама махала са њеном турском архитектуром, стародревним неким зградама и описном јалијом; ни њени становници са чудноватом историјом њихове насоебине уовом крају, не пробудише у мени никад вољу , да је опишем. Само сам као гимназиста био често изненађен и узбуђен сваке суботе, кад Јевреји излажаху пред вече са њиховим породицама на јалију и ту ужинаху кувана јаја , колача, квасећи грло добром препеченицом. Ови људи, који преко читаве недеље беху одрпани, прљави и непрестано брижно — ужурбани, не гледајући милим погледом на свој најрођенији оород , сви ти људи беху суботом чисто и шарено одевени; на лицу им светлијаше особита нека радост и задовољство. Мастан Фес не покриваше више разбарушену косу и мрке трепавице , већ нови стамболски , који гиздаво накривљен, издаваше „ћиФлик" њихове душе. Шарене, задовољне гомиле, раштркане по мској трави, око којих трчкараху мноштво несташне, ситне деце, подсећаху ме на приче и илустрације јеврејског номадског живота. Тада се Јевреји још ношаху по истсчњачком кроју и шаренилу и њихови лепи типови, излажаху много већма на видик, но под ношњом данашњих талми-златних мојих суплеменика. Моја младићска разгрејана машта, зидала је тада, услед таких утисака романтичне сценерије и пренашале ове мирне гомилиде у жарке африканске и азијске пределе и заборављала би се у дивљим неслетственим комбинацијама, док ми ум не би клонуо. под тешком ватром разигране уобразиље... каква разлика у празновању некадањих субота и садашњих !.. Татинко Гамбринус код „Коларца," без сумње, мора да је често мрдао главом од чуђења на ову метаморфозу...