Otadžbina

СЛИКЕ ИЗ ЈЕВРЕЈСКОГ ЖИВОТА НА ЈАЛИЈИ БЕОГРАДСКОЈ 297 Кад ме је школа довела у додир са новим друговима који ме почеше уводити у своје куће, требало ми је неколико година, да се оријевтирам у новим обичајима, навикама и људима. За то време, ретко, готово никад нисам помислио на јалију, а много мање, да ми је икад пало на ум, да што о њој напишем. Истина да су ме неки другови позивали и световали, да прикупим белешке о јеврејском гкивоту на јалији, али ни то није било кадро, да ме продрма из моје апатије. Тек ових дана, добивши отсуство за „пасху" и силазећи доле у малу код свога оца, зауставих се код једног јеврејског Фурунџије на „Битпазару" и упрепастих, кад видох, да „маце" праве на машину... „Међер је култура продрла чак и у ове заборављене крајеве!" узвикнух гласом, који се само у дубини моје душе проламаше. Чудновато је, али ја се нисам томе радовао. Механична култура нема ништа заједничког са веселошћу ■ручнога рада, кога готово ио свима занимањима прати весела песма .. Здружена сећања из мог раног детињства, почела су се неодољиво ројити у мојој глави, и резултат њихов био је тај, да су ме склониле, да спасем по могућству неколико цртица из обичаја и живота старог јеврејског живота на залији, које механика и саобраћај прети, да збрише с лица земље. Зато чим дођох кући, стадох у мислима прикупљати успомене на хиљаду ненромењених обичаја од најстаријих времена, који дају „Пасхи" неку особиту оригиналност и свечаност. II „Пасха® пада по лунарном календару увек 14 Нисана (концем Марта или почетком Априла). То је стародревна и чудновата светковина, којој је цељ, да подсети Јевреје на бегство из Мисира, кад су усплахирени и у хитњи понели тесто за хлеб, пре но што је ускисло. Зато се овај празник зове „пасха," т. ј. празник бесквасних хлебова и њихово обнародовање датира још од ВЈГемена Мојсијева и гласи: „Четрнаестог дана првога месеца у вече, вп ћет-е јести бесквасни леб, све до 21 истога месеца у вече. За време од седам дана, несме бити квасца у вашим кућама." Греба само видети, како по неке побожне породице тачно извршују и претерују* мисао јеврејског законодавца. Петнаест дана пре „пасхе® влада у њиховим кућама

Јевреји, што су год удаљенаји од Јерусалвма, у толико већма претерују у строгости придржаваља законских обреда. Тако нпр. у Јерусалиму празнује се «пасха» само седам дана, а код нас и даље на западу осам дана.