Otadžbina

20"

ПГИЛОЗИ ЗЛ ПОЗНАВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

303

јој је писао г. Јанковић и многи писци, заокружена је природнијем границама и то: од сјевера Хрватском и јадранским морем ; од астока Босном, Херцеговином и независном Црном Гором ; од југа Арбанијом, а од запада јадранским морем 4 ) ; површина јој износи 22 2И миље ; 5 ) природно се дјели на копно и острве ; административно јој је подјељење подјељено на 12 политичкијех округа , 32 судбена котара; 31 порезна округа ; 6 окружја грађевине : 80 политичкијех општина и 744 спомоћних општина. Ова земља броји 442,796 житеља "); најјужнија је област аустријске царевине и састоји се из ускога ирибрежја на источној страни јадранскога мора а лежи између 44° 45' 21" и 42° 10' 12" сјеверне ширине и између 16° 38' 30" и 12° 25' 29" 7 источне дужине. Највећа јој је дужина у управној линији континенталној од 209 ; дужина пак од морске обале Раба до границе Арбаније од 243, а поглавита је она дужина која води правац од Книна према Задру и рачуна се у 50 миља талијанскијех, а најмања је чак код Дубровника,, где не заузимље више од тек 2 миље. 8 ) Ова доста пространа површина, обузимље понајвише континенталну (суву) земљу, но, она има при том и неизбјежно мноштво већијех и мањијех, насељенијех и пустијех острва, у приморју тако званих шкоља (од тал. зсо^Но). 9 ) Што се тиче каквоће земљишта, Далмација је земља 'бријеговита и образује једну терасу, које се греда као продужење Јулискијех алпа 10 ) спушта јужно кроз хрватско приморје, приближујући се све више прибрежју док са Велебитом не уђе у Далмацију, одвојив овим ову од Хрватске. ") Остале планине по Далмацији принадлеже Динарскијем горама , које се до СоФије и 4| В. Цпт. Магазин 1838 стр. 33; Маггаа1е 1873 стр. 5. 5) Мапиа1з 1872 стр. 9 ; Магазпн број« 229 кв. миље пемачке а 900 талианскијех, а по г. Јанковпћу 2 32 — 49 мил.а. 6) По статистици од 1872 годпне. 7) А не 32° 2а' 29" и 36° 38, 30", као што велст г. Јанковлћ на стр. 430 «Отаџбпве» за Јул 1875 в. Мапиа1е 18"2 год. стр. 9. 8) Нз овога се видн, да ће бити погрјешено оно у г. Јанковића гдје стоји : да највећа површина Далмације износи 75 мил>а, а највећа ширина 10 миља , а површвни садрзкај 232—49 миља, в. иОтаџбину« за Јул 1875 год. стр. 430 ; Мапиа1е 1872 стр. 9; Српско-далматински Магазин 1838 стр. 33. 9) В. Српско-далматпнски Магазнн 1838 стр. 33. 10) Г. Јанковић, в. «Отаџбину» за Јул 1875 стр. 431, дочим цит. Магазпн 1838 стр. 34 вели : Јуличких гора, које почимљу код Кнпна, а завршују се близу Сења. 11) В. «Отаџбпну» еа Јул {875 стр. 431.