Otadžbina

ПРИЛШ -ЗА П03Н1ВАЊБ ДМШЗДИЈБ *)

У „Отацбини" од год. 1875 стр. 428 и 5?2 донео је Младен Јанковић опис Далмације у неко.шкијем војничкијем цртама, имаући при руци — као што он рече: Шестака и Шерба ; РиФера и Роскијевића за оне крајеве, у којима живе и остала наша браћа на тако званом балканском полуострву, а само за Далмацију да се држао нарочито РиФера, те је само у њему нашао о н.ој цјелину. ') Премда је доста писано о Далмацији у српско-далматинским магазинима'-), опет радња г. Јанковића читаоце у опште може задовољити. Но, да би се могао достојан суд дати о тој пишчевој радњи, намеће ми се дужност да податцима, који ми сад на расположивости стоје, неколикијем примједбама и допунама поменуте чланке расвијетлим, како би постали још важни, а да би се постигло, као и Далмација се познала у оној очевидности у којој је, потребито је њу у опште прегледати у оној слици у којој је, а тим оци јенити и достојан похвале труд г. Јанковића, који му се одрећи не може да није похвале достојан описивањем земље пуне значаја н важности, као што је наша Далмација. Дакле, кад једном себи рекосмо, да ћемо Далмацију прегледати у оној слици у којој је у опште, а пропратити је у неколикијем примједбама и допунама по чланцима г. Јанковића, ево нас на нашу ријеч то да учинимо и одмах на првом реду на основи топограФСкој рекнемо, а имено, да Далмација увјек бјеше од искони стечевина знанства и славе; предграђе насртају и бјесноћи истока и запада; предстража и хранилница прогресу талијанске цивилизације; уточиште жртвама политичкијех мученика све Јевропе 3 ) итд. Ова земља овако дивна, о ко-

*) Неколике првмједбе в допуне у чланцима: «Далмацпја» у неколвквм гојничким цртама од Младена Јанковвћа. 1) В. аОтаџбнну за Јул 1875 стр. 429. 2) В. Магазин од 1838 стр, 33 до 59, ког ће се ос >бнто писац овпх врста држати у овоме питању као и другијех података. 3) В. Мапиа1е 1873 стр. 5.