Otadžbina

ПРИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

305

воде, а још више са каквоће њиховијех долина, имају сматрати и као врло важни земљиштни одсјеци и то тим више што за прелазе преко њих има врло мало мостова, а на Цетињи на прилику нема никаквога. 21 ) Као трећи, са свим засебан и раскомадан, равноодзтојан ланац може се сматрати ред далматинскијех острва, који су сви стрменити и стјеновити, а имају висине 1800 — 2000 стопа над морем. ") Све далматинске планине су као кречне раздеране и проломљене, већином су у Форми штрљастијех и голијех стјена, које се у појединијем литицама до својијех вршака уздижу, зашто су скроз и скроз истога сустава и нарави, као приморски Нрас, те је у њима све пуно звалина, дочића и понора различита облика у дну попут лијевка сужавајућих се котлина различите ширине и дубљине. Ове су планине пуне ждријела, провалије и пећина, којих сила божија има, а скоро ни једна од њих није досад уредно и као шго треба испитана 23 ) до оних, ко]е смо под цитатом ниже назначили. Из геологичког пак сустава наших гора можемо видити јасно, да им развој није непрестана и чврста цјелина већ ломна, раздробљена и исшупљена као гљива. Из те нарави далматинскијех гора очито је, како саме у себи садржавају оне елементе, које су проузрочи.ш унутрашњу и спољну ломност њихову, те творење земаљскијех депресија, корита, увала, просједа и понора, које творене још и данас видљиво се настављају. Садашње утоњивање котлина опажало се најбоље у Истрији уз цесту (друмом) из Тријеста, на Ријеку, гдје се налази засебице шеснаест једнакијех рупа. Строп онијех подземнијех простора и прокопа, које смо горе поменули, срушио се наиме страном у слијед своје природне тежине страном у слијед потреса (као н. пр. онај што бјеше у Боки 1666 21) Има два камена моста, в. Мага31-н 1838 стр. ^35. 22) В. Рад г. Јанковића у «Отаџбини« за Јул стр. 432 изравни са Рго^гашош с. кг. Кеа1по§ 1 УеНко^ СИтпагЈја и Ко1;оги стр. 5 по ономе што је пређе о овоме наведено о висини над морем. 23) В. Цит. «Отаџбину» стр. 433 ; РгоЈгаш итд. на страни 7-ој вели о пећинама: «Рос1 гШтаНпбкГт ћгсНша па1а21 зе шпо^о реста 1 ерНја, пегјеЂко ритћ 1Јјер1ћ окарта. ^а §1ази је п. рг. Ебки1ароуа гира роЈ ћгбот бгшјегтсот (Сас1таеиз топз 1241) 121;оспо ос1 Сар1:а1:а па<1 КопауЏет. Кјехта сЈигта 12поз1 ре<5е8е1 те^ага 1е Јта па еуот (1пи Нјеро јегего. Ка о*оки Мр1је1;и 1та сМје тпо^е (Јиге (150 1 190 те!ага врНје, а пајгпатепШја јв УгНка 12тес1ји 12Уога Се1те ћПги Уг1јјке рос1 р1ап1пот Бзпагот.