Otadžbina

306

ПГИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВА.ЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

год.) и вулканскијех преврата, или у слијед ерозијске моћи воде, која полагано дна пропире и подмекотива. Тако су постале различито велике увале и корита и тако су се створиле међу првијем уборима уздужн« дубљине, које негдашњи облик горске површине зиатно промјенише. * 4 ) Прегледавши далматинске горе ако ће и у кратко, прећи нам је на овоме реду на комуникацију и хидрографију, те ћемо са г. Јанковићем по овим чланцима говорити колико будемо у стању и будемо знали, а нећемо се заборавити ни историје дотаћи се истим писцем и другијем писцима на своме мјесту и реду, које данас при руци имамо. По Младену Јанковићу приступ Далмације са сува врло је мучан ; јер да су планине, које Далмацију окружавају скоро пусте и врло сурове, а осим тога, да су Велебитске висине обично до краја Априла, а Пролошке па често и саме Биоковске до краја Маја, а више пута и у Јуну, снијегом покривене, док је међу тијем на приморју талијанска клима, 23 ) чему приговора нема до једине те примједбе, као допупе погледу г. Јанковића, да је са снијегом, а односно по пећинама случај и са снијежницом (од куд је ваљда и своје име добила) више Шлијеба и Кута у Боки Которској, као што је случај и са Ловћеном у опште, а у хладном нрољећу и са снијегом као што је са Прологом и Биоковом. Што се тиче добријех комуникација у оиште по Далмацији, да се примјетити, да је данас комуникација од Обровца кроз Карин до Задра врло добра и првога реда, а она кроз област Дубровника до Ерцег-Новога исто ; али од Ерцег Новога као првоступног пута са сува у Боку, Мељине, Умац, Зеленику — Куте Кумбур, Ђиновиће, Баошиће (ваљда од Балше ?), Бијеле, Јомице, Каменара, Мориња и Стрпа до Рисна готово је непролазна, а одатле, до Пераста, Дражин-врта, Љуте, Доброте и Котора, а кроз овај кроз предјел Шупу између горњега и доњега Грбља до Будве добра комуникација и добар пут. Казујући г. Јанковић за путове како иду из Рисна на Цетиње, а од Будве на два мјеста, од Кастел-Ластве на Ријеку и у Вир-пазар, зауставља се код ријечи „Францези* те вели: „још Французи 26 ), којима се и за путове по Далмацији, док су постојали, 24) В. Цит Рго§тат стр. 9 2 5) В. «Отаџбнну» за Јул 1875 стр. 433. 26) О ријечи Франдузи, Архимандрит Дучић велп ово : «Наши писаи и на учњади иишу Француска а ве <ј ранцрска ; ја не знам зчшто, кад је т.^ко ни Францези. ни наш народ не изговарају У Херцеговини, Црној Гори и Далмацијн, нико неће другачије казати, него: Фриицеска и Францез», в. Развитак историјске науке стр. 7.