Otadžbina

308

ПРМЛОЗИ ЗА ПОЗНАВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

ковић описивао Боку, можда је тако било, ну данас већ тако нијеи да у заливу Понте Оштре, као кључа од све Боке има 4—5 јакијех тврђава, утврђенијех са — како неки кажу — топовима Круповог калибра. Прегледавши Далмацпју с г. Јанковићем по комуникацији сад нам је с истијем иисцем прећи на хидрографију ове земље те у опште узевши, бездвојбено можемо рећи, да је ова земља врло оскудна у води, јер у њој има врло мало ријека, а у некијем предјелима, лети је савршена оскудица у води, као што бјеше случај са Шибеником до водовода промишљеног из Крке, о коме један дописник „Српскога Листа" у броју 44-том од 1880 године између осталога ово рече : „Имали смо водовод за који ће општина платити 60.000 Фор. ; и Задром су пет данас прекраснијех бунара натраг 1838 год. саграђенијех." Следећи далматинскијем ријекама од сјевера к југу, наидазимо најпрво на: Зрману (а не Црману) у старо вријеме Оес1апшв. Ова ријека извире у Хрватској на подножју брда Попине на јужној странн и код Новога (]ЧоуеЈгасП) слива се у море. По г. Јанковнћу, улива се у канал Морлачки ? ((1е11а МоНассо!!), а није тако, већ (с1а1таге) по овоме: „Славенско је име и Мореја — о којој нам неумрли Качић онако пјева — која исто порекло с Морлавом (тог1ассо) од мора има: — тајна замјена. ријечи и ствари, 31 ) а данас, ријеч употребљавана у смислу нодругљивости или презирања, као и од некијех будала ријеч: „гејак" још горе. — Ова ријека има високу, одвјесно стрмениту обалу, прелази се само у горњем своме дјелу и то само на неколико мјеста и тек је донекле мало узводно пловна : код Обровца има преко ње мост. '") Кр^а (код Римљана ТШиз ( з) истиче близу Топоља двије талијан. миље далеко од Книна; код овога мјеста прима поток Бутижиницу, пак к мору тече, те између Скрадина и Шибеника с морем се сједињава. На пет мјеста чини прекрасне водоводе, најлепши је онај код Скрадина, који се с најљепшим водопадима на свијету сравнити може ; има три моста : код Топоља, Книна и Слапа. ЗЈ ) По овоме, неће баш бити правилно оно што говори г. Јанковић да Крка извире у Турској Хрватској (Крајини) из Урлице планине примив Чиколу а не Бумижницу, да се стаче кроз Прокљанско (Прукљан;1) В. Отаџбину 1875 за Август стр. 523 ; Магазив за 1852 и 1852 г. стр. 51' 32) В. Огаџбину 1875 за Двгуст стр. 523; Магазпн 1838 стр. 35. 33) В. Цит. Магазир етр. 35. 34) В. Цит. Магазив стр. 35.