Otadžbina

ПРИЛОЗИ ЗА ПОЗНАВаЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

307

има благодарпти" да се примјетити, да су ти исти Францези особито од 1805 године па надаље, а односно до 1814 доста зла, покоља и злочинства по Далмацији и Воки Которској починили 27 ), а онде гдје говори г. Јанковић о друму од Книна преко Дрниша у Шибеник (8е1зешсо а не 8Љешсо), а другом од Сења кроз Клишки (КПзза) тјеснац у Опљет, требао је исто примјетити, да данас од Сјеверића, Дрниша у Шибеник, а односно у Спљет јури жељезничка пруга, збогшта није већ оно што г. писац вели, да само поштански пут од Задра (2ага) преко Горице ? Огтровице (Мос-тина), Скрадина (8сагс1опа), Шибеника и Трогира (Тгодчг), па дуж приморја преко Салоне у Спљет, тек да је мјестимице насип, дочим оу путови од Задра до Скрадина првога реда. Све пак остале комуникације су, изузимајући мало њих, већином рђави и мучни коловози што по Далмацији није баш случај до у опште Воке Которске, а односно нама добро познате општине Ерцег-Новске, као што је већ на једном мјесту казато. Идући даље у прегледу Далмације онијем правцем, ког је себи обиљежио г. Јапковић, долазимо на појединости мало омање, те нам их је њих прегледати и поправити у ономе у чему су, а имено казати, да се Имоска не зове Имоскија, већ као што рзко, а Билећ опет Билећа не Билеч. 28 ) Што се тиче саобраћаја између приморскијех мјеста, гдје г. Јанковић вели да бива готово искључиво водом, а између пак онијех у унутарњости само среством животиња, те да кола има врло мало у земљи и ван стаза да је воло мучно ићи због стјена и камења 29 ) да се примјетити, да се може ићи од Задра кроз равне котаре до Котора а односно до Будве ако и за дуже времена једино теже од Ерцег -Новога особито до Каменара, Костајнице, Мориња и Стрпа до Рисна, који случај у Далмацији није, имајући путове у опште добре и скроз изукрштане. Говорећи г. писац о Боки Которској и како је она кључ Јадранскоме мору, као што је Крф кључ средоземноме, наставља свој назор те вели : „Но ма да је ово савршена истина, аустријска влада нема тамо Бог зна каквијех утврђења, с којима би осигурала тај кључ Јадранскога мора, дуж црногорске границе, то јој је сва одбрана." з") У оно доба, кад је писац, ког се држао г. Јан27) В. Нсторију Црче Горе Милаковића од стр. 239 до 279 опширно ; Зва:менити Бокељи од Тома Поповића п убијство Катића. 28) «Отадбину» за Јул 1875 стр. 435. 29) Цпт. оОтаџбину« стр. 435. 30) Цпт. »Отаџбину« стр. 435.