Otadžbina

314

књижевни ПРЕГЛЕД

лшса може потпуно да је уклони. И њој зато не треба ни најмањз оштроумности Само њој и обраћам се ја са овим рачуном о српским књигама и подсећањем на високу важност домаћих библиотека. Да ли баш сама позајмица упропашћује библиотеке, поуздано не знам рећи. Нпти ми је намера била говорити само против позајмице. Али да библиотека, нема, то је, мислим, увидео свако. И сама приватна писма људи уређују и слажу. Трговачка кореспонденција,. писмоводство у канцеларвји — све се то најбрижљивије приређује и чува. Оамо код књига мало се њих сете, да књиге ваља не прочитати један пут па бацнти него их чувати н чптати у разна времена, чувати их за своју породицу, и читати их водећи рачуна о целокупној књижевностн својој. Тек тада стоји на здравим основима и сама књижевност која је у исто време и ресултат целокупнога друштвеног стања и један од моћних покретача напретка друштвенога А страшно би се огрешио, ко би мислио да српска књижевност не вреди труда и трошка да се прибере у библиотеке и да се чита. Орпска књижевност није толико снромашна. Има ту дсста да се чита, има доста да се научи. После овога прегледа можемо се вратити на саме књиге. Мени је мило тто овај пут имам да прикажем читаоцу једну добру књигу. То је ^Калр ^ер. Истина и поезија од Дра.. Јована Субботића.. Нови Сад. 1881. Први део ове књиге (сад. првпх 129 стр). објавио је био писац још 1874 у „Јавору 11 , а дрјги и трећи (128 — 461) израђен је прошле године. Тако је .сад пред нама цело дело, и ја сматрам за дужност препоручити читаоцима „Отаџбине" да га набаве и да се на њем увере колико је кадра приповетка кад је у рукама доброга писца. Упућујући на саму књигу, ја ћу овде иставити тек неке стране њене. На првом месту морам поменути приповедачку вешгину, која је скоро на сваком меоту потпуна. Нарочито је први део у том обзиру изврстан. Од самога почетка па једнако даље ра&вија се пред читаоцем жива, природна радња личности, које су тако верно са живота снимљене да се читаоцу чини као да се све збиља догађа, а не тек прнповеда. У другом и трећем делу има више партија где радње или никако нема или се врло тромо развија. Али то нцје мана приповетке, него нам писац у тим партијама износи врло занимљиве слике из прошлости, тако да смо му на том веома захвални. Ја сам увек склон да прво гледам на садржину, па после на облик. И ја се не усте-