Otadžbina

318

П.1СЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

И код најбоље воље да се покрију осећања и бар привидио одрже спољне Форме, развијају се противни правци често и сами собом. Једном већ упућени, они јуре напред доста пута и несвесно као вода, која силази својим већ прокопаним коритом. Нити је Порта у кнежевој изјавп налазила оставку на аспирапије српске; нити је кнез, изишавши њој на сусрет, мислио да постигне што друго, но управо да олакша развитак ових аспирација. Ни са личног гледишта није ни један владалац у Србији могао наћи раЧЈна, да се наслања на Порту, ко]а је једном већ била поткопала п ону владавину у Србпји, којом је, са свога гледишта, имала основа да буде потпуно задовољна, а поткопала ју је покретана једино нагоном свога ауктотита. Ако се дакле ни кн. Михаил, ни са којег гледишта, није могао ослањати на тако непоуздан ослонац, није ни Порта, са своје стране, могла с поверењем пргшати уверавања господара српског, који нпје пропуштао никакву прилику од значења, а да не иодсети, да је он син Милошев. Но исто тако искршавале су појаве, које није могао предвидетн пи кнез Михаил у својој СФери, а ни Порта у својој. Кад је кнез у 1864. говорио своју престолну беседу, он тада, као шго знамо поуздано, није ни помишљао, да идуће године прославља педесетогодишњи спомен устанку свога оца у Такову, а гако исто и Порта није могла предвиђати, да ће јој у тој години разне недаће подпћи народ српски у Босни, да навали сеобом у Србију, а она ту прилику да употребн на мере, којима би се од Србије оградила. На сваком дакле кораку видимо, с једне стране, симптоме аспирација, а с друге, мере самоодржања, — но свагда са коначним успехом на страни Србије. Постојана енергија, која са одређеним задатком стреми напред , мора свагда одржати по-