Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

319

беду у борби са пасивном самообраном, па често и онда, кад ова и јачом снагом располаже. При свему томе, речи беседе кнежеве биле су угодне уву турском, а и у круговима дипломатије нашле су оне одобравања. Булвер је у њима гледао плод оних савета. које је он давао кнезу да отпочне усрдније одношаје с Портом, а сви су налазили, да се вешто нрешла она тугаљива тачка о градовима. Разуме се, да смо се ми трудили, да што више изнеземо сву вредност корака кнежевог, доказујући, да се само кн. Михаил, ношен љубави народном, могао решити, да онако отворено говори пред народом српским у корист добрих одношаја с Портом. У то време дошао је у Цариград за посланика руског генерал Игњатијев, човек који беше још млад, вредан, хитар и окретан. На путу своме из Петрограда, он је ударио на Беч, да измења мисли са аустријским кабинетом о источним пословима. Дошав у Цариград, он се одмах стави у додир са бароном Прокешом. Они су претресали своја гледишта и на неки начин кушали се, Као што је Србија на истоку она тачка, која источну политику ове две државе најјаче и најближе занима, тако су се око Србије и њихови погледи мењали. Генерал Игњатијев даваше израза уверењу, да је влада у Србији консервативна, па да Аустрија има интереса да је подржава. Наравно, да је овде реч о консервативности у погледу на одржање стања, које у турској царевини тада постојаше. Но стари Прокеш, који беше већ оседео на псточном земљишту, жељаше да метне на пробу свога руског друга, па му предложн, да заједнички изазову конФеренцију, која би реишла , да се и Србија и (( Сједињене Кнежевине" разоружају. И ако Руски дипломат не беше с раскида, да прими овај предлог у колико се он тиче Румуније, пресудно га одбије У колико се он тицаше Србије, пошто нигде немаше 21*