Otadžbina

ПОСЛЕ БОМАРДАЉА БЕОГРАДА

32^

Такви планови занимаху тада турске војене кругове. Нешто је од њих извршено, а много је што шта остало, као обично, у самоме пројекту. 1 Ове иланове турске потпомогао је удесно један нов савезник, који се тада Порти јавио. У то доба показаше се у Турској велике гомпле кавкаских Черкеза и кримских Татара. Онп су као густа јата скакаваца покривали , овде онде . п најудаљеније крајеве турске царевине. Порта је налазила, да јој и ови дивљи елементи могу, као моћна средства, послужити протпв хришћана, па их је насељавала по Румелији, а и као ограду од Србије, размештајући их дуж гранпце наше, где су они већ почели били да постају досадни нашем пограничном народу. Кад сам се ја обраћао рускоме посланпку, да би Русија зауставила исељаваље овога дивљег племена, које Порта унотребљава као оруђе протнву нас, одговарао ми је Игњатијев, да Русија не гони ни Татаре ни Черкезе, већ да их примамљЈју турски агенти ; а кад сам противу њих код Порте чинпо кораке, одговарано ми је, да су они и њој самој на досади, али да не зна шта ће с њима, кад их Русија не трпи у својој земљи. Но било, да је стајао један или други, или да није стајао ни један од ова два изговора, навала овпх дошљака била је велика. У почетку 1865. било их је ушло у Турску на пб милиона, а очекивало, се, да их дође још око сто хиљада. Порта их је употребљавала, да с једне стране, на најважнијим тачкама царевине поткрепљава свој мусломански живаљ, а с друге, да снажи своју војску. Она их је у унутрашњости царства насељавала онде, где је мусломанско станавништво било слабо и 1 Време је затим показало, да су ове инФормације биле основане, јер је Порта, у нашем рату од 1876. у главноме и ишла овим иланом, оставивши на страну све делимичне устанке, па и саму Ц. Гору, а окренувши сву снагу на Србију.