Otadžbina

324

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

ретко, а на границама покушавала је да образује од њих кордон нарочито протнв Србије. Била је тада од ј.их узела око 12.000 у пешаке, и образовала два кољичка пука, који су задржали своје народно ношиво. Потчињавање ових неукроћених племена војеном реду тешко је ишло ; они су се, а нарочито Черкези ; својим оФицирима и на оружје одупирали, са чега су непокорни чак у Триполис прогањани, но ипак су били савлађивани. Ван редова војених, они су били прави бич за хришћапе, које је само Небо светило, сатирући их гомилама под новом климом, у коју су били дошли. Још на путу било их је много помрло, а и кад се емиграција мало стишалаумирало их је још толико, да је команданат петог војеног кора јављао Порти, да му је помрло више од половине оних Черкеза, који су у његов кор одређени били. Нешто са ових својих незгода, нешто опет по мојој навали, а посредовању генерала Игњатијева, Порта обећа, да их више неће у Европу доводити, но да ће их, како се која експедиција са Кавказа јави, упућивати у Дијарбекир. Но доста их је ипак остало и у Европи , да је Порта могла замислити, да их и на другој страни царевпне употреби као оружје против Србије. Овога истог пролећа, кад су Татари и Черкези наваљивали у Турску, појави се слична навала босанских Срба к Србији. На најудаљенијим међама турскога царства јавл^а се призор, у коме се гледа приближавање сродних, а одвајање несродних стихија, које Цариградска политика, у интересу свога самоодржања, лучи или прибира. У току месеца Марта већ се било јавило на Дрини око 200 породица из санџака Зворничког да пређе у Србију ; за њима почела се раја у великим масама кретати из санџака Бањалучког и Бихачког. У Броду се било искупило око 400 породица у намери да сиђу у