Otadžbina

ПОСЛЕ БОМЕАРДАЊА БЕОГРАДА

327

строгошћу купљаше, — па ћемо онда имати пред очима потпуну слику бедне Босне. 1 Овакве беху прилике у Босни, кад ме вел. везир предусрете питањем, које напоменух. Ја му одговорим, да закон наш нема у виду никакву нарочпту народност, и да он претпоставља, да ће само по где који насељеник требатн државне помоћи, коју и предвиђа; но кад нама на један пут ваљапримити по неколико стотина породица, којима првог дана треба леба наћи, ми то не можемо сматрати као редовно насељавање, какво закон наш претпоставља. — Народ, прихвати Фуад-паша, није везан за земљу ; он је слободан ићи и враћати се. Пре неколико година била је цела Бугарска на ногама да иде у Русију ; многи су п отишли, алп су се скоро и ловратили. Људи, по својој природи, теже да нађу што боље, па кад виде, да то не иде, они се задовољавају и оним, што имају. — Наги саопштај, закључим ја, и нема друге цели, но да учинимо дужност своју према царству, обративши в. Порти пажњу на једну важну појаву на нашем суседству. Можда ће царска влада наћи за потребно, да тој појави потражи узрока, пошто није веровати, да се исел>авање у оволикој маси догађа, а да нема каквог непосредног и нарочитог узрока. Одговор Фуад-пашин, ако не показује, да је турска влада и навлачила народ на исељавање, сведочи неоспорно, да га она није ни задржавала. Оџа је, без сваке сумње, смерала, да на упражњена земљишта доведе Черкезе. Многи су обзири саветовали, да ове смерове турске обзн^ним представницима гарантних сила. Порта је, го1) У једном писму, које ми је тада из званичних кругова Сарајевских до_ шло до руку, могаше се чатати ово : Довољно је докчзано, да је пореза у неким окрузвма касилним средствима купљена, и то су ти окрузи, којп ое исељавају. Наш је мухасебеџија на овај начин скупио две хиљаде кеса (милион гроша), што Је нелавно послато у Царвград тако, даје, има 15 дана, наша каса пет празна.»